Flora

 

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje. Date koordinate su samo okvirne.

Beli lokvanj (Nymphaea alba) Prikaži na mapi

Beli lokvanj je vodena biljka sa plivajućim listovima koja pripada familiji lokvanja (Nymphaeaceae). Rasprostranjena je vrsta na prostorima Evrope, severne Afrike i Bliskog Istoka. Karakterišu je krupni cvetovi bele boje, po čemu je i dobila ime. Raste u vodama dubine od 30 do 150 centimetara, u velikim barama i jezerima. Ima veliki beli cvet i listove koji plutaju na površini vode. Sadrži aktivne alkaloide koji imaju sedativno dejstvo, a mogu da se koriste i kao afrodizijak. Danas je ova biljka pred istrebljenjem zbog uništavanja njenog prirodnog staništa – močvara, koje se ubrzano isušuju.  Beli lokvanj je strogo zaštićena vrsta u flori Srbije.

 

Testerica (Stratiotes aloides) Prikaži na mapi

Testerica je vodena biljka koja nastanjuje predele Evrope i severozapadne Azije. Leti biljka pluta na površini vode, odmah iznad površine. Na jesen, biljka se pokriva sluzi, koja je sačinjena od kalcijum karbonata i tone na dno. Na proleće se ciklus ponavlja. Sastoji se od rozete sa testerastim listovima. Cela biljka podseća na ananas. Cveta na leto, ii ma bele cvetove. Koristi se u narodnoj medicini jer leči rane, posobno one nanešene gvozdenim predmetom, tako što se stavlja na ranu. Brojnost pojedinih populacija je u opadanju. Pretpostavlja se da je razlog tome humana eutrofizacija – povećanje koncentracije materija u vodi uticajem čovekovih aktivnosti.

Lokvanjić (Nymphoides peltata) Prikaži na mapi

Lokvančić je vodena biljka iz familije Menyanthaceae, koja pluta na površini. Areal rasprostranjenosti obuhvata Evropu, južno od Švedske i istočno do Španije, i zapadnu Aziju do Japana. Raste u jezerima, priobalnim zonama, sporo tekućim tokovima, rezervoarima, barama i močvarama, dubokih od pola do 4 metra. Uglavnom raste u pojasevima između helofita i submerznih makrofita u dubljim zonama. Cvetovi su žute boje sa resastim obodima latica i traju samo jedan dan. Po svom izgledu podseća na mali lokvanj. Česti su u baštama i prodaju se kao ukrasne biljke, ali van svog staništa, postaju invazivne.

Močvarna kopriva (Urtica kioviensis) Prikaži na mapi

Močvarna kopriva je vrsta koprive koja raste u istočnoj Evropi. Raste u oblastima aktivnih plavnih šuma, uglavnom na organskom zemljištu bogatom materijama, i u rukavcima reka. Raste u zajednicama sa drugim vrstama kao što su velike Carex vrste i vrbe (Salix).  Ova vrsta je zaštićena zakonom. Od obične koprive (Urtica dioica) se razlikuje po tome što je jednodoma, ima svetlije i sjajne listove.

Iđirot (Acorus calamus) Prikaži na mapi

Iđirot je višegođišnja vodena biljka iz porodice Acoraceae. Poreklo verovatno vodi iz Indije, a danas se može naći u celoj Evropi, južnoj Rusiji, severnoj Maloj Aziji, južnom Sibiru, Kini, Indoneziji, Burmi, Japanu. Biljka raste većinom u na obalama stajaćih voda – u barama, močvarama, i u sporo tekućim vodama. Zna da naraste i do jednog metra; na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđežute boje, koren je dugačak do jedan metar, debljine palca i ima gorak začinski ukus. Ima lekovita svojstva, te se skuplja i to rano u proleće ili kasno u jesen. Koristi se jako mirisno lišće i rizomi u medicini, proizvodnji parfema, ili u ishrani kao zamena za đumbir ili cimet.

×