Flora

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje.  Date koordinate su samo okvirne.

Močvarna petoprsnica (Comarum palustre) Prikaži na mapi

Močvarna petoprsnica pripada porodici Rosaceae. Rasprostranjena je u cirkumborealnom pojasu, i uglavnom je možemo pronaći u blizini voda. Na Vlasini je sastavna i kodominantna vrsta vegetacije tresetnih ostrva, zajedno sa drugim biljkama. Raste na tresetnim podlogama. Stabljika je crvenkasto braon boje, cvetovi se nastavljaju na grančice i boja varira od crvene do ljubičaste. Cvetovi su hermafroditi (biljka ima i muške i ženske polne organe i može da se samooplodi) i oprašuju ih insekti. Cvetaju u leto, u periodu od maja do avgusta.  Listovi i semena se koriste u ishrani mnogih životinja. Koren ove biljke se koristio u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za lečenje dizenterije i stomačnih grčeva, a može i kao zamena za čaj.

Maljava breza (Betula pubescens) Prikaži na mapi

Maljava breza je vrsta breza, koja je autohtona i česta u severnoj Evropi, na Islandu, severnoj Aziji i Grenlandu. Ova vrsta je otporna na niske temperature; raste zajedno sa drugim drvećem ili sama čini šume – brezike. Najbolje uspeva na suvom, peskovitom tlu i na svetlim, otvorenim mestima, po livadama, u ravnici, na  brežuljcima i planinama. Osušeno lišće breze se koristi za pravljenje čaja koji ima diuretska dejstva na organizam. U Švedskoj se jedno vreme kora ove breze ljuštila i koristila za pravljenje jedne vrste hleba. Ova pojava je bila toliko rasprostranjena da se Karl Line u jednom trenutku zabrinuo za opstanak šuma breze.

Gorska detelina (Menyanthes trifoliata) Prikaži na mapi

Gorska detelina pripada monotipskom rodu (postoji samo jedna vrsta u rodu Menyanthes) i porodici Menyantheaceae. Biljka ima cirkumborealni areal. Gorska detelina ima horizontalan rizom sa naizmeničnim listovima, i belom grozdastom cvasti. Javlja se u tresavama. Leti formira horizontalne široke pojaseve, sa lišćem tik iznad vode, i svetlo ružičastim cvetovima veličine 2,5 cm. Nekada je ova biljka imala veliku vrednost jer je korišćena kao lek protiv nadaleko rasprostranjene bolesti skorbuta. Iako je ova vrsta zaštićena kao prirodna retkost i njeno branje strogo zabranjeno, postoje i primeri sakupljanja većih količina ove vrste, uprkos zakonima.

Muljna oštrica (Carex limosa) Prikaži na mapi

Muljna oštrica pripada rodu oštrica, porodici Cyperaceae. Može se naći u severnoj Americi i Euraziji. Muljna oštrica je vodena ili terestrijalna biljka koju možemo često naći u planinskim tresavama. Stabljika je visoka do pola metra ii ma nekoliko bazalnih listova koji podsećaju na niti. Na vrhu stabljike se nalazi klas. Neki klasovi imaju i ženske i muške polne organe. Svaki pojedinačni plod je nekoliko milimetara dugačak i u obliku karoa. Ova delikatna biljka nije lako uočljiva u prirodi, jer se njeno lišće stapa sa okolnom vegetacijom. Ugrožava je gaženje, klimatske promene i dugotrajna biljna sukcesija. Na svu sreću, ova vrsta raste i na tresetnim ostrvima na kojima je teško dostupna životinjama i ljudima,  što doprinosi njenom opstanku.

Rosulja (Drosera rotundifolia) Prikaži na mapi

Rosulja je karnivorna biljka, koja se javlja na mestima  osiromašenim mineralnim materijama. Jedna je od najrasprostranjenijih karnivornih vrsta, sa cirkumborealnim arealom, te se može naći u severnoj Evropi, Sibiru, severnoj Americi, Koreji, Japanu. Listovi su poređani u bazalnu rozetu, uski su i dlakavi, sa gornje strane pokriveni crvenim žlezdastim dlačicama koje izlučuju lepljiv sekret. Baš uz pomoć ovi izrastaka rosulja lovi insekte i time nadoknađuje nedostatak minerala. Biljka je prečnika od 3 do 5 centimetara, sa stabljikom koja nosi cvetove u sredini koji su bele ili roze boje. Tokom zimskog perioda, rosulja proizvodi hibernakulum (koji se sastoji od čvrsto uvijenih pupoljaka listova pri tlu) kako bi preživela zimske uslove. Ugrožava je eventualna eksploatacija treseta.

×