Fauna

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje. Date koordinate su samo okvirne.

Mladica (Hucho hucho) Prikaži na mapi

Mladica je vrsta endemska u slivu Dunava, u kojem su populacije veoma ograničene zbog izmena u režimu i toku reka. Najveću pretnju predstavljaju hidrocentrale i regulacija toka istim, koje ugrožavaju direktno vrstu, njihov plen i stanište. Nastanjuje planinske i subplaninske velike potoke i reke, sa kamenitim dnom, i brzim tokom sa puno kiseonika. Preferira duboke bazene nad kojima raste vegetacija. Mresti se u brzo tekućim vodama, u manjim rekama pritokama, u periodu mart-april, eventualno početak maja. Kroz istoriju ovu vrstu je ugrožavalo izlovljavanje, zagađenje, izgradnja brane i proizveli opad brojnosti vrste. Trenutno najveću pretnju predstavljaju hidroelektrane koje regulišu tok i zagađenje u nekim zemljama (Bosna i Hercegovina i Hrvatska).

Peš (Cottus gobio) Prikaži na mapi

Ova slatkovodna riba je prepoznatljiva po golom valjkastom telu, širokim ustima i bodljikavim perajima. Može da poraste do 12cm. Živi u slamonidnim vodama sa kamenitim dnom, pod kojim se danju krije, dok noću lovi. Hrani se beskičmenjacima koji nastanjuju dno i ljuskarima. Vrsta je rasprostranjena širom Evrope, ali je autohtona tek u polovini zemalja, uključujući i Srbiju. Ova riba je često na meti drugih predatora, riba sa kojima deli stanište (pastrmka, jegulja, smuđ) i piscivornih ptica (vodomar, siva čaplja) i to zbog svoje veličine. Potencijalno može biti ugožen hemijskog zagađenja voda i uređenja korita reka.

Belica plotica (Rutilus pigus virgo) Prikaži na mapi

Ova slatkovodna riba je poznata još i po drugim lokalnim nazivima (crvenpera belica, plotičica i platnica). Vrsta je najprepoznatljivija u doba mrešćenja, kada mužjaci dobijaju vrlo atraktivne boje. Nastanjuje vode Dunava uzvodno od Đerdapa i Uvac. Vrlo često izlazi na površinu i hrani se insektima. Zanimljivo je da je vrsta Rutilus pigus poznata pod nazivom Dunavska plotica, što je delimično neispravno jer vode Dunava naseljava Belica plotica Rutilus pigus virgo, za koju još uvek nije sigurno utvrđeno da li je u pitanju ista vrsta ili njena podvrsta.

Myotis blythii (Myotis blythii) Prikaži na mapi

Ovaj sisar iz reda slepih miševa, nastanjuje mnoge predele, ali se njegova populacija prema poslednjim podacima smanjuje. Spada među veće slepe miševe, veličine od  6,2 do 7 cm. Nastanjuje kopnene pećine i pećinske sisteme, a ponekad se može naći in a tavanima zgrada, posebno u centralnoj Evropi. Lovi u žbunastoj vegetaciji i travnatim staništima, uključujući i poljoprivredna zemljišta i bašte. Ugrožen je najverovatnije zbog zagađenja i izmene načina gazdovanja poljoprivrednim zemljištima (zagađenje) ali i uzmeniravanjem pećinskih kolonija. U Turskoj i Siriji je direktno ugožen od strane nomadskih pastira, koji pale vatre na ulazima pećina i time ih uznemiravaju. Vrsta je zaštićena u Evropi Bonskom i Bernskom Konvencijom koje su ratifikovale sve zemlje članice.

Mala sova (Glaucidium passerinum) Prikaži na mapi

Ova vrsta pripada porodici pravih sova, i jedna je od najmanjih evropskih sova. Ove sove su tamno crvenkasto-sivo-braon boje, tačkaste po stranama, i sa polu prstenom sa zadnje strane vrata. Kao noćni predatori, hrane se pticama i malim sisarima skoro iste veličine kao što su i one same. Nastanjuje areal od Severne i Centralne Evrope do Sibira, po obodima čistina. Zauzimaju napuštene duplje drveća koje su prethodno koristile neke druge vrste (uglavnom detlići) u kojima žive tokom cele godine i eventualno napuštaju kada naiđu jake zime. Nalazi se na listi strogo zaštićenih vrsta Srbije.

Beloglavi sup (Gyps fulvus ) Prikaži na mapi

Beloglavi sup je retka vrsta velikog orla lešinara sa rasponom krila do tri metra i težinom između 8 i 9 kilograma.  Ženka nosi jedno jaje tokom januara ili februara, o kome se brinu oba roditelja tokom osam nedelja. Gnezde se na stenovitim vrhovima krečnjačkih stena, nepristupačnim čoveku.  Beloglavi sup je specifičan po svojoj "ekološkoj" ulozi u ekosistemu – hrana su mu uginule životinje. Na ovaj način se čisti ekosistem i sprečava širenje zaraza. Kako je česta praksa uklanjanja uginulih životinja iz prirode kao i smanjen njihov broj, za opstanak ove vrste neophodno je njeno prihranjivanje tokom godine. U rezervatu Uvac se godišnje iznese preko 50 tona hrane, zahvaljujući čemu je ovo jedna od najvećih kolonija u Evropi, koja broji 67 parova.

Od ostalih vrsta koje se javljaju u rezervatu, ističu se: suri orao (Aquila chrysaetos), bela kanja (Neophron percnopterus), medved (Ursus arctos), sivi soko (Falco peregrinus) i potočna pastrmka (Salmo trutta).

×