Srpski običaji

Slava

Slava je stari religijski običaj slavljenja zaštitnika, u ovom slučaju izabranog sveca, koji vodi poreklo od paganskih običaja. Ovaj običaj je najrasprostranjeniji kod Srba, ali se može još sresti kod nekih drugih Slovena. Stari Sloveni su veoma poštovali porodicu i svoje pretke, te su svoje poštovanje izražavali kroz slavljenje slave.

Veruje se da je svako pleme uzimalo svog sveca zaštitnika, koji se kasnije menjao prema tome čime se porodica bavila. Tako je na primer Sv. Nikola – zaštitnik moreplovaca, ribara, putnika, brodova  i trgovaca, bio najčešće slavljen od strane mornara, kapetana i trgovaca.

Slava je običaj koji se prenosi sa predaka na potomke, pre svega od oca se prenosi na sinove, dok ćerke udajom nasleđuju slavu od muža. Svaka porodica u zavisnosti od sveca, ima jednu ili dve slave godišnje. Slavlje počinje time što sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu, od koje će se kasnije umesiti slavski kolač. Kako u većim gradovima sveštenik ne može da stigne da obiđe sve porodice koje slave određenu slavu, običaj je da se kolač, crno vino i žito nose u crkvu. Peva se tropar – kratka pesma od nekoliko strofa posvećena glavnoj temi slave. Slava okuplja celu porodicu i prijatelje. U moderno doba se priprema velika gozba sa tradicionalnim jelima, posnim ili mrsnim, u zavisnosti koji se svetac slavi. Nezaobilazni su slavski kolač i žito.

Najčešće srpske slave su Sveti Nikola, Arhanđel Mihajlo, Sveti Georgije, Sveti Jovan Krstitelj, Mitrovdan i Sveti Sava.

Igre centralne i zapadne Srbije

U Srbiji ima vise od 3000 naziva narodnih igara. Preovlađuju vedre i vesele igre u kolu, dvodelni i četvorodelni, složeni i neravni taktovi, praćeni tradicionalnim instrumentima. Poneke igre se izvode uz pevanje i­­­li instrumentalnu pratnju ili oba. Najčešći razlozi za igranje po selima su prela, mobe, svadbe, vašari i susreti kulturno-umetničkih društava. Bogastvo i lepota igara se ogleda u različitim tipovima i stilovima, koji su različiti u različitim krajevima zemlje. Razvijali su se pod specifičnim istorijskim, kulturnim, ekonomskim, geografskim i drugim uticajima tog kraja. Pojedine igre više su rasprostranjene po celoj Srbiji.

U oblasti centralne i zapadne Srbije ceni se sitno igranje i fino treperenje tela. Većina igara izvodi se u otvorenom kolu uz pratnju frule i dvojnice. Narodna nošnja se kod muškaraca sastojala od jeleka, anterija (vrsta kratkog kaputa), košulje, pantalona, pojasa, vunenih čarapa i opanaka, glavu je krasila šajkača. Žensku nošnju su činili košulja, suknja, jelek i pregača (kecelja). Svi delovi nošnje su bogato ukrašeni vezom u vedrim bojama.

×