Flora

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje.  Date koordinate su samo okvirne.

Beli narcis (Narcissus angustifolius) Prikaži na mapi

Beli narcis pripada rodu Asparagales, i porodici Amarillidaceae. Rasprostranjen je u Alpima, Karpatima, severnoj Grčkoj i svim zemljama bivše Jugoslavije. Pripada prealpsko-submediteranskoj flori. Narcis je zeljasta biljka koja raste na livadama, ali i u baštama kao ukrasna biljka. Može da poraste i do pola metra u visinu. Stabljika je zelene boje; cvet se sastoji od belih listova i parakrunicom žute boje. Cela biljka je otrovna, tako da svoje mesto nije našla među lekovitim i korisnim biljkama, čak se ne daje ni kao hrana za životinje.  Naziv je dobila po mitu o Narcisu.

Jeremičak (Dafne blagayana) Prikaži na mapi

Jeremičak je endemična vrsta, tercijarni relikt opojnog mirisa, stavljena pod zaštitu države. Raste u severoistočnim delovima Evrope, od Hrvatske do Transilvanije i Grčke, na kamenitim padinama. Moguće ga je pronaći u svim borovim zajednicama, crnog, belog bora i crnjuši. Raste između krečnjačkih stena, do 0,1 metar u visinu, ali može da pokrije i ceo kvadratni metar u širinu. Na proleće se javljaju mlečno beli cvetovi, jakog prijatnog mirisa. Jeremičak je retka i ugrožena biljna vrsta, koja je na svojim prirodnim staništima zakonom zaštićena. Plodovi se ne smeju jesti jer izazivaju burne reakcije u želucu. Biljka sadrži otrovni glikozid dafin, koji se eksponira kad se oguli stabljika i izaziva plikove na koži.

Tisa (Taxus baccata) Prikaži na mapi

Tisa je vrsta četinara iz roda tisa (Taxus) i predstavlja antropološki endem. Prirodni areal rasprostranjenosti seže od Evrope preko severozapadne Afrike i jugozapadne Azije do severnog Irana. U Srbiji se može naći na Zlatiboru, Kopaoniku, Đerdapskoj klisuri i na Tari, u kanjonskim nepristupačnim mestima Grlca (Nevesinjski potok), Brusnice, Džanići, Kanjon Belog Rzava. Prema životnoj formi, ovo drvo je žbunasto do srednje visoko, i može da poraste do 20 metara u visinu. Kora je karakteristične crvenkaste boje, listovi su ravnomerno raspoređeni i pljosnati, zašiljeni na vrhovima. Tisa pripada golosemenicama, što znači da nema ni cvetove ni plod. Arilus ("šišarka") koja opkoljuje seme je jarko crvene boje i mekane strukture, i često se misli da je to u stvari plod. Vrsta veoma dugo živi, što joj je i donelo epitet hiljdugodišnjeg drveta. Sadrži otrov taksin, koji se nekada koristio u narodnoj medicini,  Zbog svojih karakteristika zakonom je zaštićena.

Pančićeva omorika (Picea omorika) Prikaži na mapi

Pančićeva omorika je vrsta endemska u dolinama i kanjonu Drine u istočnoj Bosni i Hercegovini i zapadnoj Srbiji. Ukupan areal rasprostranjenosti iznosi samo oko 60 hektara, na nadmorskim visinama od oko 800 do 1.600 metara. Vrsta je otkrivena u selu Zaovine, na Tari 1875. godine, od strane srpskog botaničara Josifa Pančića. Kao drvo omorika ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom. Raste na vrlo stenovitim i siromašnim, pre svega krečnjačkim ali i drugim terenima. Otporna je na sušu, preveliku vlažnost, ali i mraz. Zbog svog ograničenog areala, ne predstavlja važan izvor ishrane za divlje vrste, ali pruža zaklon pticama i malim sisarima.

Šumski ljiljan (Lilium martagon) Prikaži na mapi

Šumski ljiljan je vrsta divljeg ljiljana, koji je rasprostranjen u svetu, u Euraziji, Portugalu i na istok kroz južnu Evropu sve do Sibira. Raste do 2 metra u visinu. Cvetovi su uvek roze-ljubičasti sa tačkama tamne boje, kruničnim listićima savijenim unazad, opojnog mirisa. Svaka biljka ima veliki broj cvetova, čak i do 50. Osim standarne vrste, javljaju se još i forme u beloj boji (Lilium martagon var.album) i veoma tamno crvena (Lilium martagon var.cattaniae). Raste na krečnjačkim brdima do 2300 metara nadmorske visine, u bukovim šumama na krečnjačkim podlogama, na obodima šuma i žbunaste vegetacije, na dobro dreniranim i navodnjenim podlogama.

×