Fauna

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje.  Date koordinate su samo okvirne.

Barska kornjača (Emys orbicularis) Prikaži na mapi

Barska kornjača naseljava predele Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. Naseljava močvarne predele okružene rastinjem, jezerske i rečne ekosisteme i slatkovodna područja. Srednje je veličine koja može da varira od 12 do 38 cm po dužini. Oklop im je braon boje sa nijansom zelene i žutim flekama. Svaštojed je, hrani se biljkama i životinjama, prema potrebama. Ova vrsta je zakonom zaštićena. Često je na meti uzgajivača, jer se veruje da preparati pravljeni od nje leče karcinom.

Mladica (Hucho hucho) Prikaži na mapi

Mladica je vrsta endemska u slivu Dunava, u kojem su populacije veoma ograničene zbog izmena u režimu i toku reka. Najveću pretnju predstavljaju hidrocentrale i regulacija toka istim, koje ugrožavaju direktno vrstu, njihov plen i stanište. Nastanjuje planinske i subplaninske velike potoke i reke, sa kamenitim dnom, i brzim tokom sa puno kiseonika. Preferira duboke bazene nad kojima raste vegetacija. Mresti se u brzo tekućim vodama, u manjim rekama pritokama, u periodu mart-april, eventualno početak maja. Kroz istoriju ovu vrstu je ugrožavalo izlovljavanje, zagađenje, izgradnja brana, što je proizvelo opad brojnosti vrste. Trenutno najveću pretnju predstavljaju hidroelektrane koje regulišu tok i zagađenje u nekim zemljama u regionu.

Sivi soko (Falco peregrinus) Prikaži na mapi

Sivi soko je široko rasprostranjena ptica grabljivica iz porodica Falconidae. Prosečno je veličine vrane, sivo plave boje i crne glave sa "brkovima". Kod sivog sokola se javlja polni dimorfizam – ženke i mužjaci se razliku, te su ženke značajno veće od mužjaka. Ova vrsta je prepoznatljiva zbog svoje brzine tokom lova koja dostiže i 322km na čas, što je čini jednom od najbržih životinja. Areal rasprostranjenosti obuhvata prostor od Arktičkih tundra do tropskih oblasti. Hrani se isključivo pticama, mada povremeno lovi i male sisare, gmizavce i insekte. Vrsta je ugrožena od 70ih godina zbog upotrebe pesticida DDT-a čija je upotreba počela baš u ovom periodu. U međuvremenu je došlo do zabrane njegove upotrebe, pa se populacija sivog sokola značajno oporavila, mada se i dalje može čuti za izolovane slučajeve, pogotovu u siromašnim delovima sveta. U našoj zemlji gnezdi se na vrlo malo mesta. Na Tari je takođe proređen. Pojedini primerci zastupljeni su na Sokolini u kanjonu Rače.

Mrki medved (Ursus arctos) Prikaži na mapi

Mrki medved je veliki medved rasprostranjen u Euraziji i severnoj Americi, sa primarnim arealom u Rusiji, SAD-u, Kanadi, Karpatima (posebno u Rumuniji), Ukrajini, Slovačkoj, Poljskoj i na Balkanu. Prosečna odrasla jedinka teži između 100 i 635 kilograma. Mrki medved je ugožen lokalnim izumiranjem zbog smanjenja areala. U pojedinim delovima sveta je ugrožen zbog lova. Smatra se da je balkanska populacija mrkih medveda prilično stabilna i da se sastoji od 2,500 do 3,000 jedinki. Zbog svoje nepristupačnosti i male gustine naseljenosti, Tara je omogućila opstanak medveda. Procenjuje se da Taru nastanjuje oko 40 jedinki medveda. Poslednjih godina se vrši monitoring ove populacije.

Pančićev skakavac (Pyrgomorphella serbica) Prikaži na mapi

Endemorelikt Tare iz pliocena, vrsta koja je uspela da se očuva u refugijumima na Tari. Može se naći samo na ovom mestu i to u arealu od 10 kvadratnih metara. Vrstu je otkrio Josif Pančić 1881. godine. Karakterističan je po tome što ne leti jer ima redukovana pokrilca i zakržljala krila. Može da se javi u zelenoj, tamno braon-crnoj, sivkastoj i riđoj boji. Vrsta je vezana za crnogorične šume crnog bora (Pinus nigra) i crnjuše (Erica carnea).

×