Flora

Tresavski kaćun Dactylorhiza cordigera

Tresavski kaćun Dactylorhiza cordigera – Tresavski kaćun je vrsta endemična u Evropi, gde se može naći na Balkanu, od severne Grčke, preko Bugarske, Bosne i Hercegovine i na sever do Karpata i Ukrajine. Vrsta raste na visinama od 900-2,400 metara. Kao što i samo ime kaže, raste na močvarnim livadama, okolinama potoka i izvora, na osunčanim mestima. Cveta na proleće i rano leto. Staništa ove vrste, pa samim tim i vrsta, mogu biti ugroženi zbog ljudske prakse isušivanja vlažnih staništa, zemljoradnje, urbanizacije i intenzivne ispaše. Nije zanemarljiv i uticaj sakupljanja ove vrste za dalje presađivanje u bašte ili kolekcionarske svrhe.

Patuljasta perunika Iris pulmila

Patuljasta perunika Iris pulmila – raste na potezu od Austrije do istočne Evrope, Balkana, Ukrajine i južne Rusije, i od Kavaza do Turske. Boja cveta je veoma varijabilna – često je žut ili ljubičast, ali može da bude i plav, bež, beo ali i kombinacija ovih boja. Većina formi ima tamnije tačke na jesen. Početkom 20 veka, ova vrsta je intenzivno ukrštana sa višim hibridima, što je dovelo do velikog varijeteta modernih patuljastih i ostalih hibrida kultivarskih perunika.

Jankin ljiljan Lilium jankae

Jankin ljiljan Lilium jankae (34T631906E 4802101N )– ova biljka se može naći u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji. Raste u subalpinskom pojasu, u zajednicama Bora krivulja (Pinus mugo) i Juniperus sibirica, kao i na planinskim i alpinskim travnjacima, na visinama od 1,000 do 2,500 metara nadmorske visine. Ova biljka je jedna od najlepših biljaka Stare planine, sa žutim cvetovima, karakterističnog oblika, kao i kod ostalih ljiljana. U punom sjaju se može naći u julu i avgustu, kada cveta. Ugrožava je sakupljanje i sukcesija izazvana promenama u načinu upravljanja zemljištem.

Rosulja Drosera rotundifolia

Rosulja Drosera rotundifolia – Rosulja je karnivorna biljka, koja se javlja na mestima osiromašenim mineralnim materijama. Jedna je od najrasprostranjenijih karnivornih vrsta, sa cirkumborealnim arealom, te se može naći u severnoj Evropi, Sibiru, severnoj Americi, Koreji, Japanu. Listovi su poređani u bazalnu rozetu, uski su i dlakavi, sa gornje strane pokriveni crvenim žlezdastim dlačicama koje izlučuju lepljiv sekret. Baš uz pomoć ovih izrastaka, rosulja lovi insekte i time nadoknađuje nedostatak minerala. Biljka je prečnika 3 do 5 centimetara, sa stabljikom koja nosi cvetove u sredini koji su bele ili roze boje. Tokom zimskog perioda, rosulja proizvodi hibernakulum (koji se sastoji od čvrsto uvijenih pupoljaka listova pri tlu) kako bi preživela zimske uslove. Ugrožava je eventualna eksploatacija treseta, kao i unošenje minerala u stanište, čime se menja njegovo prvobitno svojstvo.

Bor krivulj Pinus mugo

Bor krivulj Pinus mugo – u zavisnosti od staništa na kojem raste, izgled ove vrste varira, ali se najčešće sreće u obliku polegnutog žbuna sa nepravilnim stablom i granama koji leže na podlozi. Grane su mu veoma guste i povijene na gore. Kora je crvenkaste boje i ljušti se. Ova vrsta je priloagođena na ekstreme surove planinske klime na gornjoj granici šume. Može ju se naći u srednjoj i južnoj Europi. Nastanjuje subalspki i alpski pojas, gde na granici šumske vegetacije obrazuje posebnu vrlo karakterističnu zajednicu klekovine bora (Pinetum munghi). U severnom delu areala naseljava i tresetišta. Vrsta nije ugrožena i nisu identifikovane značajnije pretnje njenom opstanku. Lokalni uticaj na populacije može da ima razvoj rekreacionog turizma (ski centri), ali i kisele kiše.

×