Fauna

Šumska kornjača Testudo hermanii

Šumska kornjača Testudo hermanii – Ova vrsta se može naći u mediteranskoj Evropi, u Srbiji u centralnoj i južnoj Srbiji. Preferira neujednačene mediteranske hrastove šume, ali u njihovom nedostatku može se naći i na poljoprivrednim zemljištima i obodima železničkih pruga. Glavne pretnje ovoj vrsti su gubitak staništa usled širenja i intenzifikacije poljoprivrede, zagađenje, urbanizacija i razvoj turističke infrastrukture, sakupljanje, i smrtnost na putevima. U Srbiji je posebno ugožena zbog sakupljanja, jer se veruje da njen oklop ima vrednost u tradicionalnoj medicini, kao lek za rak i druge bolesti.

Snežna voluharica Chionomys nivalis

Snežna voluharica Chionomys nivalis - Evropska snežna voluharica (lat. Chionomys nivalis) je vrsta voluharice. Široko je rasprostranjena od jugoistočne Evrope do Kavkaza, Turske, Izraela, Libana, Sirije i Irana. U Evropi nastanjuje samo planinske i kamenite predele, na nadmorskoj visini od 1,000 do 4,700 metara. U Evropi, uporišta su joj Pirineji, Alpi, Apenini, Karpati i planine Balkanskog poluostrva. Ovaj biljojed se hrani travom, žbunjem i bobicama.

Apolon Parnassius apollo

Apolon Parnassius apollo – Ova vrsta je veoma interesantna za entomologe zbog velikog broja podvrsta, koje su uglavnom ograničene na specifične doline u Alpima. Prelep apolon leptir je dugo vremena bio na ceni kod kolekcionara, koji su želeli da poseduju što je više moguće varijeteta ove vrste. Dugo se verovalo da je preterano sakupljanje razlog opadu brojosti pojedinih populacija, ali su naučnici ipak došli do zaključka da su promene u staništima daleko veća pretnja po opstanak ove vrste. Sadnja četinara, sukcesija žbunastog rastinja, zemljoradnja i urbanizacija su smanjile površinu odgovarajućih staništa ove vrste. Vrsta se lako prepoznaje po veličini i tipičnom klizećem letu, ali i po crvenim tufnama na krilima. I kod nas i u Evropi je izrazito lokalan, sreće se samo na planinskim kamenjarima.

Leganj Caprimulgus europaeus

Leganj Caprimulgus europaeus – Leganj je jedini predstavnik porodice Caprimulgidae u Evropi. Može se naći na području od severne do centralne Evrope, dok zime provodi u Africi. Kod nas se ne može videti pre juna, ali i tada primetiti ga u prirodi predstavlja veliki poduhvat, pošto je ova vrsta majstor kamuflaže i noćna ptica. Dobio je ime po običaju da tokom dana leži na zemlji ili grani skoro potpuno nevidljiv i savršeno stopljen sa okolinom. Dužine je do 30 cm sa rasponom krila od 60 cm i težine najviše do 100g. Aktivan je tokom noći kada lovi insekte, većinom moljce i velike leteće tvrdokrilce. Nastanjuje otvorene šume i mozaične terene, šumske proplanke i čistine. Gnezda gradi na tlu. U Srbiji je redovna gnezdarica, čija se populacija procenjuje na 3.500 - 5.000 parova.

Šumska šljuka Scolopax rusticola

Šumska šljuka Scolopax rusticola – Šumska šljuka je relativno mala ptica, dužine tela oko 30 cm, sa rasponom krila oko 60 cm. S obzirom na to da su šljuke selice, kod nas se mogu videti u kratkom delu proleća i na jesen. Kao stanište, šljuke preferiraju vlažna zemljišta, koje se mogu naći u mladim šumama graba i hrasta. Razlog ovoj izbirljivosti u pogledu staništa leži prvenstveno u načinu ishrane, obzirom da pri traženju hrane šljuka dugim kljunom buši i prevrće tlo, što ne bi bilo moguće u suvim i tvrdim zemljištima.

×