Flora

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje. Date koordinate su samo okvirne.

Kleka (Juniperus communis) Prikaži na mapi

Kleka je zimzeleno nisko drvo ili žbun iz familije Cupressaceae. Ima najveći areal od svih drvenastih biljaka, koji obuhvata prostore od severne hemisphere do severne Amerike, Evrope i Azije. Raste na suvim, kamenitim i šumovitim obroncima i na peščanim dinama. Ne podnosi hlad, i zato naseljava otvorena staništa. Uglavnom je nisko rastinje, ali može da poraste i do 10 metara u visinu. Kleka je dvodoma zimzelena biljka. Njena semena su veoma čest deo ishrane ptica. Kleka je popularna i u hortikulturi, i koristi se kao uskrasno žbunje u baštama i parkovima. Njeno seme se koristi u kulinarstvu, kao začin prilikom pravljenja jela od mesa, soseva i nadeva. Pre upotrebe se uglavnom suše i smrskaju kako bi se oslobodili ukusi. U Slovačkoj se koriste u pravljenje alkoholnog pića sa ekstraktom ovih bobica. U Srbiji je nadaleko poznata rakija klekovača, u koju se takođe u određenom odnosu dodaju bobice kleke, pa se nakon toga flaša ostavlja na suncu 40 dana da sazri.

Kaćun (Orchis militaris) Prikaži na mapi

Kaćun Orchis militaris je višegodišnja biljka, visine 25-40 (60) cm, koja cveta u maju. Raste na  livadama i sunčanim padinama. Oprašuju je insekti. Zanimljivo je da iako nema nektar, oprašuju je bumbari sistemom prevare vezane za ishranu. Na listi je biljaka zaštićenih kao prirodne retkosti u Srbiji.

Sasa (Pulsatialla grandis) Prikaži na mapi

Pulsatilla grandis je vrsta cvetnice iz roda sasa Pulsatilla i familije ljutića Ranunculaceae. Ova višegodišnja biljka se može naći u oblastima centralne, istočne i jugoistočne Evrope, a posebno je česta u Mađarskoj. Raste na suvim pašnjacima, krečnjačkim podlogama, stenskim izdancima, borovim i hrastovim šumama. Tipična je za sub-panonski fitogeografski areal. Cveta u periodu od februara do aprila i ima intenzivno ljubičast cvet. Stabljika je zaštićena od hladnoće svilenkastim dlačicama (trihomima). U većini zemalja svog areala je ugrožena zbog nepovoljnog upravljana kulturnim površinama, izmene u režimima ispaše ili napuštanje pašnjaka, zbog čega dolazi do obrastanja staništa žbunastim vrstama. Još jedna pretnja ovoj vrsti je njeno sakupljanje i hibridizacija.

Klimava žalfija (Salvia nutans) Prikaži na mapi

Klimava žalfija je višegodišnja biljka koja nastanjuje Panonske pustare, originalno raste na livadama autohtone šumostepe. Može se naći još i u Ukrajini, Rumuniji (Transilvanija), južnoj Mađarskoj.  Biljka je visoka 60 do 100 centimetara, bez listova i u srednjem delu je razgranata. Cvasti su viseće i guste. Postglacijalni je relikt lesno-stepske Panonske nizije i jedna od najugroženijih biljaka na kontinentu. Najizraženiji faktor ugrožavanja jeste sužavanje staništa prirodnim i direktnim antropogenim uticajem. Iako se zvanično vodi na listama zaštićenih vrsta u Srbiji, smatra se izumrlom jer u proteklim godinama nije nađena u prirodi.Biljka privlači pčele, leptire i ptice. Tolerantna je na sušu i veoma se dobro pokazala u uzgoju u veštačkim uslovima, što daje nadu za obnavljanje njenih populacija u Evropi.

Kovilje (Stipa pulcherrima) Prikaži na mapi

Pripada porodici trava Poaceae, evoluciono najsloženijoj familiji biljaka kojoj pripadaju i mnoge kultivisane vrste neophodne u ishrani čoveka kao što su pšenica, kukuruz, pirinač i dr. Može se naći na Kavkazu, centralnoj Aziji, Bliskom Istoku i Evropi. Nastanjuje stepe i suve padine u planinskim i subplaninskim zonama. Javlja se i u travnatim ekosistemima, koji su u slučaju Fruške gore sekundarna staništa. Definitivno je jedna od najlepših trava u svetu. Sredinom leta rasprostire svoje dugačko uočljivo osje koje liči na vlasi sede kose ili pera koja se njišu na vetru. Visine je od 20 do 40 centimetara. Ugrožavaju je sukcesija, širenje žbunaste vegetacije iz okolnih oblasti, sakupljanje i introdukcija drugih vrsta iz roda Stipa koje su mnogo konkurentnije.

×