Fauna

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje. Date koordinate su samo okvirne.

Obični puh (Glis glis) Prikaži na mapi

Puh je vrsta sitnog noćnog glodara, iz roda Glis, i ujedno njegov jedini predstavnik. Nastanjuje kontinentalni deo Evrope, kao i veća mediteranska ostrva i Aziju. Može se naći u listopadnim šumama u kojima dominira hrast i bukva, na visinama od 1500 do 2000 metara.Tokom hibernacije puhovi leže na boku (ređe na leđima), uvijeni poput klupka. Hrane se primarno biljkama, i to bobicama, jabukama i orasima, ali su prilagodljivi, te su poznati i primeri gde su se van svog prirodnog areala hranili i korom, lišćem, cvećem, beskičmenjacima, čak i jajima. Veličine populacija puhova su smanjene, većinom usled uništavanja njihovih prirodnih staništa (listopadnih šuma), te se danas puhovi smatraju skoro ugroženom vrstom.

Crvena čaplja (Ardea purpurea) Prikaži na mapi

Crvena čaplja je vrsta koja se razmnožava u Africi, centralnoj i južnoj Evropi, i južnoj i istočnoj Aziji. Evropske populacije su migratorne, i zimu provode u tropskoj Africi. Dosta je velika ptica, nešto je manja od sive čaplje.  Živi u kolonijama u pojasevima trske u blizini velikih jezera i močvarnih sistema. Hranu nalazi u plitkoj vodi. Hrani se malim ribama, žabama, malim sisarima, gmizavcima i pticama. Često nepomično čeka plen ili polako lovi pretraživanjem.  Spor je letač, dok leti vrat joj je uvučen. Dug vrat za vreme leta izgleda zmijoliko, poprima oblik slova S. Evropske populacije su ugrožene zbog seče obalske vegetacije trske, kako bi se smanjila sedimentacija kod stajaćih voda.

Šarka (Vipera berus) Prikaži na mapi

Šarka je zmija otrovnica.Naseljava planinske oblasti na Balkanskom poluostrvu, ali je česta i u drugim prostorima Evrope, od Skandinavije, zapadne Evrope do Azije. Prisutna je u raznim vrstama staništa, od šuma i žbunaste vegetacije, preko travnatih ekosistema, planinskih livada, dina i močvara. Uopšteno zahteva vlažne ekosisteme.  Otrov ubrizgava ujedom, kroz žljeb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje i nije naročito snažan, ali može da usmrti i čoveka. Hrani se gušterima, žabama, malim sisarima, ponekad slepićima i mladim pticama kao i ptičijim jajima. U Evropi je ugrožena zbog fragmentacije staništa koje je izazvano intenzifikacijom poljoprivrednih metoda. Određene populacije  (npr. u Rumuniji) ove vrste su ugrožene i sakupljanjem zbog trgovine šarkama kao kućnim ljubimcima.

Šumska žaba (Rana dalmatina) Prikaži na mapi

Šumska žaba pripada porodici Ranidae. Rasprostranjena je u većini zemalja Evrope i severnoj Turskoj. Ova vrsta ima vitak izgled, udovi su dugački, a njuška je špicasta. Šumske žabe su bele po stomaku. Nastanjuju oblasti  mešovitih šuma, sa dosta svetla i vode, ponekad i livade i šikare. U određenim situacijama podnosi i manjak vode. Jaja polaže u malim vodenim površinama u šumama ili na njihovim obodima. Ugrožava je isušivanje ekosistema i eutrofizacija staništa u kojima se razmnožava. Tokom migracija ugrožena je saobraćajem, jer je vrlo velika stopa mortaliteta na putevima koji presecaju njihove migracione koridore.

Šareni daždevnjak (Salamandra salamandra) Prikaži na mapi

Šareni daždevnjaci su vrsta iz familije Salamandridae. Njihov areal obuhvata pre svega centralnu Evropu, na visinama od 400 do 1000 metara. Naseljavaju brežuljkasta područja sa listopadnom šumom i žbunjem. Žive na kopnu, ali blizu vode, najčešće brdskih potoka i izvora. Danju se skrivaju na vlažnim mestima, kao što je mahovina, lišće, korenje, kamenje i sl. Predveče, u toku noći ili rano ujutro napuštaju svoja skrovišta u potrazi za hranom. Posebno su aktivni posle kiše, kad se može susresti veliki broj jedinki. Šareni daždevnjaci se hrane glistama, puževima, insektima i njihovim larvama, račićima, sitnijim vodozemcima. Ugrožava ih destrukcija staništa, nesavesno upravljanje šumama, zagađenost agrohemijskim sredstvima i sakupljanje u komercijalne svrhe.

×