Priče i legende

Legende vezane za Dunav

Život je od najstarijih dana u ovom kraju bio vezan za vodu, te su i same legende vezane za mitska bića koja izranjaju iz Dunava.

Vodena vila ili vulva - na vlaškom, je prema predanju biće zmijolikog izgleda, koje leti. Kažu da je ovo biće bilo zaštitnica ovog kraja od vremenskih nepogoda, te su je najviše poštovali zemljoradnici, vinogradari i baštovani. Živela je u dubinama Dunava, i izlazila samo kada je sa zapada ili severozapada dolazila nepogoda. Tada je uzletala ka nebu i borila se protiv nebeskih sila, time razbijajući oblake i šaljući ih iza okolnih brda. Tradicija je nalagala, da su uz molitvu, u obradive parcele postavlja i posuda sa mlekom i sekirom, kako bi odbrana bila bolja, a vila imala više snage za borbu.

Vodeni duh ili Kemdža - je prema predanju naroda iz ove oblasti oniži čovek đavolskog izgleda, duge bele brade i velike snage, koji je živeo u virovima i odatle izlazio samo noću. Izrazito negativne konotacije,  vrebao je leti iz vode i davio kupače. Osim kupača, žrtve su mu bile i ribari, kojima se savetovalo da ne spavaju u svojim čamcima, kako ih ne bi noći napao Kemdža. Zbog ove legende, meštani se u mesecu julu nisu kupali u Dunavu, jer je to bio najaktivniji period Kemdže.

Nastanak imena Đerdap – nastanak imena Đerdap potiče od Persijanaca, koji su mu dali ime Girdap – što znači vrtlog. Legenda o hrabrom mladiću Girdapu ( od persijske reči Girdap: vrtlog ili kovitlac ) kazuje o njegovom teškom detinjstvu . Girdap je živeo pored majke , pošto mu je otac poginuo u ratu sa turcima , njegova majka bežeči ispred Turskih janičara , jedva se čamcem spasla iz vrtloga  ,,Pjatra Lunga" (Dugi kamen na vlaškom) kod Gospođinog vira. Pošto su ostali bez ičega , majka mu se preudala i preuzela iz drugog braka dve poćerke : Dzeru i mlađu Unitu . One su  od prvog dana zagorčavale život mladom Girdapu , vređale ga  omalovažavale , podmetale ukradene stvari ... Život u kući postao je nemoguć. Iz tog razloga , Girdap odlući da kao najsnažniji mladić  u okolini , napusti voljenu majku Bajicu i nastani se kod stene Babakaj. Baveći se ribolovom  Girdap je stekao mali brodić , koji su mu oteli Turci , blizu Sečenjijevog puta , kako bi navodno preneli blago cara Radovana. Brodić je oteo obesni turski Poreč-Alija. Međutim , u brodu je ostao trogodisnji sin krmanoša , zvanog Bodu. Girdap se vratio svom brodiću , koji su mu Turci posle upotrebe potopili , i u poslednji čas uspeo da spasi dete od smrti. Međutim , i sam je tom prilikom poginuo od turskih obesnika.  U znak  ljubavi i zahvalnosti prema hrabrom  mladiću Girdapu , i kao znak priznanja njegovoj hrabrosti ,klisura je nazvana Đerdapska.

Ostale legende

Vlaška magija  - Vlasi su romanofona etnička zajednica koja uglavnom živi u istočnoj Srbiji. Ova etnička grupa govori vlaškim jezikom. U narodu kruže priče da je među njima rasprostranjen jedan vid magije, posebno nazvan vlaška magija. Vlaška magija, crna ili bela svejedno, po mišljenju stručnjaka najjača je do danas preživela magija u svetu. Rituali, obredi, recepti za spravljanje napitaka i amajlija, iz ove magije prastari su i potiču iz paganskih vremena. Ali, kako se ispostavlja, po naseljima u Timočkoj Krajini i istočnoj Srbiji, tamošnje vračare ih još uspešno koriste. Pomažu ljudima otkrivajući im tajne sa posebnim osvrtom na to koliko zavist, pohlepa i posesivnost mogu da utiču na tok njihovog života. Gotovo da nema sela podno Homolja, Miroča, Stola i Rtnja bez takozvanih vračara. Nije ih teško pronaći, jer za njih gotovo svi znaju.

Beg bunar – Legenda kaže da se mladi turski beg, iz podgrađa Golubačke tvrđave, iznenada razboleo i onemoćao. Turski hećimi – lekari su mu preporučili, uz ostale lekove, i redovne šetnje klisurom niz Dunav. Već pri prvoj šetnji, umoran i malaksao zastao je kraj vodopada i izvorišta i napio se hladne vode. Sutradan mu se povratila snaga i posle nekoliko dana ispijanja vode, potpuno je ozdravio. Tako je ovaj izvor po njemu dobio ime.

×