Fauna

Način odabira prikazanih vrsta

Predstavljamo vam vrste karakteristične za dato područje. Trudili smo se da obuhvatimo barem po jednog predstavnika sisara, ptica, riba, gmizavca/vodozemaca i insekata, tj. kod biljaka  predstavnika nižih i viših (vaskularnih) biljaka. Neke od predstavljenih vrsta su endemične, pod različitim stepenima zaštite ili jednostavno simbolizuju dato područje. Date koordinate su samo okvirne.

Strižibuba (Rosalia alpina) Prikaži na mapi

Rosalia alpina je veliki predstavnik strižibuba iz porodice Cerambycidae, lako prepoznatljiv po svojim šarama. Naseljava oblasti od Alpa na istok do Slovačke. Kosmopolitski  je insekt, dužine od 1,5 do 3,8 centimetara, karakteristične svetlo plave boje sa crnim flekama i izuzetno dugim antenama. Ovakva boja tela im pomaže prilikom kamuflaže, jer se stapa sa okolinom u njihovom omiljenom staništu – šumama bukve. Aktivni su od juna do septembra, kad tokom dana se kreću u blizini cveća i hrane polenom. Usled specifičnog načina života larvi, koje kopaju kanale u drveću - bukvama i na taj način se hrane, ponegde se smatra štetočinom.

Žutotrba ognjena žaba (Bombina variegata) Prikaži na mapi

Žutotrba ognjena žaba je rasprostranjena u većem delu centralne i južne Evrope, na visinama od 100 do 1200 metara. Može se naći u četinarskim, opadavim i mešovitim šumama, žbunastoj vegetaciji, livadama, plavnim šumama i travnatim sistemima. Razmnožava se u neosenčenim privremenim vodenim površinama u blizini šuma. Trbušna strana je sivo-plave boje sa krupnim žuto-narandžastim poljima. Poseduje otrovne žlezde. Prsti su svetlo obojeni. Aktivna je preko dana i tokom noći. Hrani se pretežno kopnenim vrstama beskičmenjaka (insekti, gliste) koje hvata blizu vodenih staništa. Parenje se odvija "eksplozivno" najčešće posle kiše tokom čitavog proleća i leta. Ženka polaže između 100 i 120 jaja na vodeno bilje. Spada u "Prirodne retkosti". Populacije mogu da budu lokalno ugrožene zbog gubitka staništa ili urbanizacije, rekonstrukcije puteva, industruje, i ispuštanja materija u močvarne sisteme.

Bukova strižibuba ( Morimus funereus) Prikaži na mapi

Bukova strižibuba je vrsta bube iz porodice Cerambycidae. Nastanjuje prostore Belgije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Moldavije, Rumunije, Srbije, Crne Gore, Slovačke, Ukrajine i Bosne i Hercegovine. Iako je u narodu poznata kao bukova strižibuba, može se  naći na svim vrstama hrasta, jasenu, topoli, divljoj trešnji, lipi i bagremu, kao i na četinarima boru i jeli. Odrasli insekt je sive boje sa četiri krupne mrlje na leđnoj strani abdomena, sa dugim antenama, ne lete i hrane se korom drveta. Ciklus razvića je trogodišnji ili četvorogodišnji u zavisnosti od spoljašnjih uslova, koji određuju i rasprostranjenost ove vrste. Larve se razvijaju u podkornom delu oslabljenih stabala i izležu se nakon desetak dana, imaju snažnu hitinoznu glavu sa silnim mandibulama. Hrane se likom drveta, i formiraju kanale koji se mogu videti kada se otkine kora bolesnih i oslabljenih stabala u kojima žive.

Prdavac (Crex crex) Prikaži na mapi

Prdavac je vrsta čiji se areal proteže od Evrope, preko Azije sve do Kine. Zime provodi u subsaharskoj Africi. Prdavac se razmnožava u poljima, travnatim područijima i stepama Evroazijskog kontinenta. Skriva se u travi, dobro kamuflirana svojim prugastim svetlosmeđim perjem. Hrani se insektima i drugim sitnim životinjama. Zanimljivo je njegovo oglađavanje koje je veoma glasno (može se čuti u krugu od 1,5 km) i karakteristično, zvuči nešto kao Krek-krek, i služi za uspostavljanje teritorije i privlačenje ženki. Širenje poljoprvirednih površina doprinelo je uništavanju staništa i nestajanju ove stepske ptice. Velike, savremene poljoprivredne mašine koje ozleđuju ili usmrćuju mnoge poljske životinje, opasne su i za prdavce. Prdavac je veoma retka ptica i nalazi se na listi ugroženih vrsta sveta.

Crna roda (Ciconia nigra) Prikaži na mapi

Ova vrsta je malo je manja od bele rode. Široko je rasprostranjena vrsta, ali ne tako česta, koja se razmnožava i gnezdi u toplijim delovima Evrope i umerenim pojasevima Azije i južne Afrike. Glava, vrat, leđa i krila pokrivena su crnim perjem, zelenkasto-metalnog sjaja, a trbuh je bele boje. Dug i kod korena debeo kljun, kao i koža oko očiju ima crvenu boju. Boravi u vlažnim i močvarnim, listopadnim nizijskim šumama. Veoma je oprezna i plašljiva i živi kao samotnjak, nikada u koloniji, uvek daleko od ljudskih naselja. U aprilu ili maju duboko u šumi, visoko na stablu uz deblo, sagradi gnezdo od granja, u koje snese najčešće četiri bela jaja. Brojnost populacija ove vrste je u opadanju zbog degradacije staništa, rast industrije i poljoprivrede, izgradnja brana i isušivanje staništa.

×