Pravila ponašanja u prirodi

Zaštićena prirodna dobra su zaštićena sa ciljem očuvanja prirodne i kulturne baštine za današnje i buduće generacije. Zbog toga je bitno poštovati sledeća pravila ponašanja:

  • Čuvajte prirodu datog područja, uživajte u njenim prizorima svim svojim čulima.
  • Ne lomite granje, ne berite cveće, lepši su u svom prirodnom okruženju.
  • Ne uznemiravajte životinje, ne uništavajte njihova staništa, ne oštećujte gnezda – sačuvajmo poj ptica.
  • Ne zagađujte reke, jezera, potoke, izvore. Pijte vodu samo sa proverenih i obeleženih izvora.
  • Ne ostavljajte otpad u prirodi, odlažite ga u kante predviđene za to; ako ih na tom mestu nema, ponesite otpad sa sobom do prve sledeće. Ostavite za sobom čistu prirodu.
  • Ne palite vatru, osim na mestima obeleženim za to. Proverite za sobom da li ste je ugasili.
  • Krećite se obeleženim stazama i putevima. Kretanje neobeleženim stazama i putevima, osim potencijalne opasnosti, može da degradira prirodu.
  • Uživajte u zvucima prirode, i ne pravite neprimerenu buku.
  • Svoja vozila parkirajte na predviđenim mestima.Kada ste u poseti nekom prirodnom dobru, ponašajte se u skladu sa prirodom i njenim pravilima; na taj način nećete ugroziti prirodu i njene ekosisteme.

I režim zaštite – striktna zaštita; zabranjeno je korišćenje prirodnih resursa i izgradnja objekata. Aktivnosti su ograničene na naučno-istraživačke, aktivnosti monitoringa prirodnih resursa, kao i kontrolisane posete u obrazovne, rekreativne i kulturne svrhe. Uz dozvolu nadležnog Ministarstva, dozvoljenje su aktivnosti u cilju implementacije zaštitnih, rehabilitacionih i ostalih neophodnih mera u slučaju požara, prirodnih katastrofa i incidenata, pojava biljnih i životinjskih oboljenja, kao i intenzivnog širenja štetočina.

II režim zaštite – aktivna zaštita; zabranjena je introdukcija invazivnih alohtonih vrsta, izgradnja turističkih smeštaja i objekata, nautuktički turizam, izgradnja turističke infrastrukture za potrebe javnih skijališta. Osim toga zabranjena je i izgradnja ribnjaka, objekata za uzgoj domaćih životinja i divljači, sakupljanje gljiva, divljih biljanih i životinjskih vrsta, i primena hemikalija.

III režim zaštite – proaktivna zaštita; zabranjena je introdukcija invazivnih alohtonih vrsta, formiranje deponija; Izgradnja turističkih smeštajnih kapaciteta, javnih skijališta. Zbranjeni su lov i ribolov, primena hemikalija i ostali radovi i aktivnosti koje mogu da imaju značajan štetan uticaj na prirodu i ostale vrednosti u oblasti.

Moguće povrede u prirodi

Kako bi sve proteklo u potpunom redu, tura mora da bude dobro isplanirana. Osim toga, na zahtevnijim stazama je neophodna i dobra opremljenost, pre svega dobra obuća. Česte povrede tokom boravka u prirodi su sledeće:

Besvesno stanje –  Do gubitka svesti mogu dovesti mnoge bolesti i stanja. Dubina besvesnog stanja može biti različita i može se menjati kod istog bolesnika. Ako naiđete na čoveka koji nepomično leži ili se u vašoj prisutnosti iznenada sruši na tlo, lagano ga protresite za ramena i uputite mu nekoliko pitanja, npr.: Šta se dogodilo? Čujete li me? Kako se zovete? Kod plićih gubitaka svesti onesvešćeni može pomicati pojedine delove tela ili povraćati. Ako nema nikakve reakcije, osoba je u stanju najdubljeg gubitka svesti (koma).  Postupak: pozovite lekarsku pomoć ili, ako je moguće, pošaljite nekoga da to učini kako ne biste gubili vreme, proverite disanje i po potrebi započnite postupak oživljavanja, ako onesvešćeni diše, okrenite ga u bočni položaj, povremeno proveravajte disanje, pokrijte onesvešćenog kako biste sprečili pothlađivanje, onesvešćeni se sme prevoziti samo u ležećem (bočnom) položaju. NE pokušavajte onesvešćenom da date hranu ili piće. NE ostavljajte onesvešćenog bez nadzora.

Šok – Šok može nastati usled neke povrede, vrućine, alergijske reakcije, infekcije ili krvarenja. Postoji nekoliko simptoma po kojima možete prepoznati stanje šoka: povređenoj osobi je koža hladna, vlažna i bleda, disanje je površno i usporeno, a dolazi i do naglog pada krvnog pritiska. Pogled je ukočen, a zenice proširene. Kod ovakvih stanja potrebno je preduzeti sledeće korake: povređenu osobu obavezno polegnite na ravnu podlogu, a noge podignite. Osoba u stanju šoka mora strogo da miruje, a vi za to vreme potražite tragove ovog stanja. Osobu položite u ugodan i topao smeštaj, pokrijte povređenog.

Sunčanica – nastaje izlaganjem glave visokoj temperaturi, odnosno uticaju sunčeve toplote. Ozbiljni slučajevi sunčanice  mogu se  završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem. Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Kod mladih ljudi mogu se javiti umor i malaksalost, a kod starijih i konfuzija, pa i gubitak svesti. Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u hladovinu, ili u rashlađenu zatamnjenu prostoriju, i raskomotiti joj odeću. Unesrećenog treba postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga (sa ledom) na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke, ali valja izbegavati ona pića koja utiču na krvotok, posebno kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Opekotine – mogu nastati kao posledica izloženosti vatri, vreloj vodi, hemijskim sredstvima. Najvažnije je da se povređeni deo tela dobro rashladi vodom iz slavine (ne previše ledenom) najmanje 15 minuta. Prethodno treba skloniti odeću sa povređenog dela tela. Plihove nipošto ne bušiti! Na opečeno mesto se stavlja sterilna gaza koja ne sme da se steže zavojem i služi kao zaštita od infekcije. Ako osećate jake bolove, popijte „ibuprofen". Ukoliko opekotine zahvataju veliku površinu (preko 10 odsto), kod povređene osobe može da se javi šok: povremeni gubitak svesti, nagli pad pritiska, jak osećaj žeđi. Odmah treba pozvati Hitnu pomoć. Dok čekate, možete da date povređenom 15 do 20 kapi valerijane u pola čaše vode i da ga uvijete u čist platneni čaršav. Ukoliko je reč o hemijskoj opekotini, zahvaćeno mesto treba ispirati vodom duže od 15 minuta. Ukoliko su kiselina ili baza (npr. kaustična soda ili negašeni kreč) dospeli na kožu preko odeće, prvo treba dobro isprati odeću, a onda je tako mokru pažljivo skinuti s povređenog mesta. Ako je neophodno, isecite je makazama. Mesto opečeno bazom pokriva se sterilnom gazom namočenom u rastvor borne kiseline (kafena kašičica u čaši vode) ili razblaženim, sasvim slabim rastvorom sirćeta. Ako je opekotina od kiseline, gazu namočite rastvorom sode-bikarbone (kafena kašičica u čaši vode).

Rane – Rana je svaka povreda kod koje dolazi do prekida kontinuiteta kože. Ako postoji jače krvarenje, zaustavite ga jednom od navedenih metoda. Pokrijte ranu gazom i zavojem. Strana tela zabodena duboko u tkivo nemojte sami vaditi, već ih učvrstite u zatečenom položaju. Kod velikih rana na ruci ili nozi potrebna je imobilizacija. NE ispirite ranu nikakvim tečnostima. Samo manje, površinske rane koje ne krvare jako smeju se isprati vodom. NE stavljajte prašak, mast ili kremu na ranu, čiste se samo sterilnom gazom, ili nekom tečnošću za dezinfekciju na bazi alkohola.

Prelom – skinuti odeću ili obuću. Slomljeni ud položiti na podešenu ravnu podlogu koja mora da obuhvata sve susedna zgloba, zatim postaviti još jednu ravnu podlogu, postaviti je odozgo i fiksirati zavojem. Povređenu osobu pažljivo transportovati.

Ubodi insekata -  Ubodi insekata su lokalna reakcija kože na toksine koji su ubrizgani u kožu od strane niza različitih insekata. Vrlo su česti, a neke osobe su osetljivije od drugih. Insekti ugrizu jednom ili dvaput, zbog čega ostanu male tačke na koži koje svrbe nekoliko dana. Ponekad prerastu u plihove, naročito na nogama. Većina ujeda insekata dese se na otkrivenim mestima gde insekti mogu doći do kože. Grupe ujeda insekata ponekad se mogu pojaviti na telu, tamo gde se insekt podvukao pod odeću. Glavna karakteristika ujeda insekata je svrab koji se u toplom pogoršava. Hlađenje mesta ujeda može pomoći.

Krpelj –  Krpelji su najaktivniji u proleće i jesen, a zadržavaju se u travi i grmlju. Ujed krpelja nanosi mali, ali izvestan rizik oboljevanja. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najčešce Lajmske. Nakon ujeda krpelja zaostaje katkada crvena papula koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana, ali se može inficirati. Ako u koži ostane deo krpelja, nastaje granulom. Krpelja treba što pre ukloniti sa kože, pazeći da ne zaostanu delovi rilice. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato probajte sledeće: parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne krpelj ispada napolje a da ne ostanu otkinuti delove tela. Nikada nemojte uvrtati, cimati, cediti, gnječiti ili bušiti krpelja. Nemojte koristiti ni narodne lekove kao što su vazelin, benzin ili vruća šibica. Ukoliko niste sigurni u svoje sposobnosti, onda je bolje odete kod lekara koji će lako, bezbolno i brzo izvaditi insekta iz kože. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da nema zakačenog krpelja. Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub počne da se širi obavezno potražite lekara.

Zmija – otrovnice se prepoznaju po trouglastoj glavi, šari na leđima i slično. Zmija ne napada čoveka, osim ako je čovek ne ugrozi. Na mestu ujeda zmije ostaju dve rupice od zuba zmije, ubrzo nastaje otok i modre pege, oseca se utrnulost i jak bol. Opšte delovanje zmijskog otrova: U roku od sat vremena od ujeda javlja se: glavobolja, mucnina, žed, znojenje, tahipnea, tahikardija, hipotenzija, znaci hemolize. Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najcešci neposredni uzrok smrti. Iznad mesta ujeda stegnuti povesku toliko da onemoguci tok limfe (otprilike do pocetka pojave venske staze). Uzdužno kroz ranice od ujeda uciniti incizije duge do 1 cm i dubote do 0,5 cm i posebnom pumpicom ili ustima (ukoliko nema rana u ustima) isisavati intersticijalnu tecnost. Na ovaj nacin se može isisati i do polovine ubrizganog otrova. Izvršiti imobilizaciju ujedenog dela tela, cime se bitno smanjuje otok limfe i resorpcija otrova. Na mestu ujeda staviti oblogu od alkohola i hladiti ledom. Protiv bolova dati analgetik. Što ranije dati serum, po protokolu sa testiranjem na preosetljivost. Serum je delotvoran protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se javljaju u Evropi.

Povrede oka izazvane zračenjem- najčešće su to povrede izazvane sunčevim zračenjem, konkretno ultraljubičlastim zracima, poznatije kao snežno slepilo i sunčano slepilo. Javljaju se posle 6 sati od početka trauma u vidu bola, i osetljivosti na svetlo. Procedura ukazivanja prve pomoći počinje smirivanjem povređenog, jel u glavnom kod povređenog nastaje panika. Sledeći korak je stavljanje tamnih naočara ili osobu držati u zamračenoj prostoriji. Pomažu i obloge i lekovi protiv bolova.

Smrzotine – promrzline-smrzavanje – odnosi se na oštećenja tkiva izazvana hladnoćom. Krajnje stanje se naziva smrznutost, tj. usled prethodnog smrzavanja. Hladnoća najviše oštećuje delove tela koji su najudaljeniji od sredine, tako da načešće stradaju prsti na rukama i nogama. Prema težini smrzotine imaju tri stepena. U početku povređeni oseća utrnulost i svrab, a nakon toga slede bolovi, peckanje. Smrznuti delovi su hlavni, vrlo bledi, tvrdi, ukočeni i neostetljivi. Povređenog je potrebno što pre prevesti u zaklon, po mogućstvu toplu prostoriju i dati mu slatke napitke. Promrzline bi trebalo postepeno zagrevati. Ukoliko postoji pretpostavka das u promrzline teže, ne skidati obuću i odeću, utopljavanje se vrši preko rukavica ili čarapa. Takođe kod težih slučajeva je dobro promrzle delove tela potopiti u vodu do 42ºC.